E pa stvarno…

Sanjam ti ja tako kako izlazim iz direkcije firme, i na semaforu me pokusa safatati neki peder.  ‘oce da me zagrli i gotovo.

I ja mu fino govorim, neka bolan, ne trazi probleme, hajde svojim putem, ali jok, on uporan.

A ja ti fino uzmem i prebijem ga na sred ulice.

Dok sam ga marljivo prebijao, vidim patrolu kako ide sa rotacijom iz Radiceve, te ti ja put pod noge i pocnem neupadljivo bjezati, k’o fol nisam skont’o policiju.

Provucem se ispod nekih skela oko zgrade blizu Centralne banke, kad ono tacno na ceki izleti policajac sa pistoljem ispred mene, kaze HAAALLTT!

Reko dobro bolan, stao sam.

Pita me imas li oruzje, reko imam, kaze izvadi sarzer i predaj mi oruzje.

I onda me “otprati” do policijske stanice.

Taman mi dosli tamo, kad eto ti i onog nesretnog prebijenog pedera, dosao da da izjavu i da me optuzi sto sam se branio.

I nekako mi se podmuklo smije.

A ja ti fino pricekam da se policajac okrene, i onda ga jos jednom, neupadljivo, zveknem laktom.

Tacno i sad cujem njegovo jecanje.

Onda se probudim i kontam, ma kako mene potrefe takve, stvari, stvarno sam fino govorio da me se kani, sve dok fizicki nije krenuo prema meni, i onda ga prebijem, pa me uhapse. Ne kontam.

Svasta.