Nisam cak ni ustao na lijevu, a ipak je bezveze.

 

Imao bih puno toga reci i napisati, ali koja svrha?

Nista necu dobiti, kao ni bezbroj puta prije.

 

Vjerovatno nije uredu presutiti i ici dalje, ali nekako je najjednostavnije.

 

Nekad sam volio od komadica necega praviti slike i druge stvari, sad je to previse komplikovano i zahtjeva previse zivaca, kojih je sve manje i manje.

Ionako je nemoguce napraviti pravu sliku a da svi budu zadovoljni.

 

Nekad napisem ponesto, pitam se, pazim na detalje,… A kad skontam, ni sam ne znam zasto to radim.

 

Lahko je kad imas jasnu sliku kako bi nesto trebalo izgledati, ali kad je slika previse mutna, skroz nesigurna i nestabilna, da bi se uopce isplatilo nesto reci, a kamo li uraditi, djeluje jednostavnije ubaciti CD, zatvoriti oci i otici na Alasku, na vrh Himalaja, u tisinu pustinje, u beskraj svemira, u…

 

Ma jebi ga.

 

Gledam sliku, pa zatvorim oci…

 

I napravim beduinski sator, indijanski vigvam, eskimski iglo, bosansku kucu,… 

 

I opet nesto fali.

Ma kako!

 

Razbicu staklo, spaliti platno i nikad vise necu slikati.