A tek u Yverdonu koliko imam familije i poznanika 😀
Jedan moj skolski odmah “doletio” s posla cim sam ja dosao u Yverdon. Nismo se vidjeli 21 godinu.
Covjek se nist’ nije promijenio :))
Odemo na kafu (ruku na srce, vukao me kuci na rucak, ali ja jednostavno nisam imao vremena). U kaficu on narucuje na francuskom ja na bosanskom. Cura odgovara na francuskom al’ sve razumjela 😛 Ja inace imam losu naviku da u kaficima narucujem na bosanskom.
Ispricamo se tako tih deset minuta i onda leti dalje. Nadjem se sa rodicom i njenim muzem, reko dosta sad svega, haj’mo u muzej da dodjem sebi.
Tri puta su me pitali jel’ ozbiljno mislim za muzej, nista im nije jasno haha, na kraju me ipak odvedose u muzej.
Bilo je fun.
Rodica je citala i prevodila sta pise, a ja je tajno snimao 😀
